26.09.2009. subota

Mnogo pre nego što sam se registrovao na BPC-u, registrovao sam se na HRPC-u, ali su mi pravila slanja fotki bila nejasna, pa sam odmah odustao, zaboravio i username i šifru. Odmah sam, međutim, bio oduševljen sa nekoliko fotografa, među kojima je i tako karakterističan  fotograf koji sebe naziva Crtani. Čitajući komentare koje fotografi na ovom forumu daju jedni drugima uočio sam veliku dozu humora, a Crtani je jedan od najduhovitijih. Samo obrazovani ljudi i intelektualci mogu da se našale i na svoj račun. Oni koji to nisu – vređaju se ako se neko našali na njihov račun ili na račun njihovih slika. Ali taj humor, saljiv komentar, u stvari je osnovna karakteristika fotografija ovog fotografa, koji ima izgradjen fotografski rukopis i ciji opus krasi kristalno cista originalnost. U gotovo svim galerijama se oseca njegov snazan autorski pecat, unet vedri duh i saljiv nacin prikaza zivota. Bilo da to svrstava u kategoriju eksperimenta, kojima pripadaju fotografije kao sto su tocak na kasi koji se okrece a kojoj je dao naziv Nastavice se ili da svrstava u seriju sopstvenih autoportreta, koje naziva reprogramiranjem. Najocigledniji primer je fotografija jednog trga snimljenog iz pticje perspektive gde je samo jednu figuru setaca povecao, tako da se on krece kao Guliver medju liliputancima. Najsvedenija i najminimalistickija fotografija u galeriji eksperimentalnih je kolaz koga cine dve fotografije balona u dve faze u kojoj naduvan a jos nepodvezan balon podseca na spermatozoid, a onaj vezan u cvor na zenske grudi. Da nije snimio nijednu drugu fotografiju, Crtani bi kod mene ostao upamcen po ovoj zaista originalnoj ideji koju je realizovao s uspehom, kao prikaz muskog i zenskog principa u zivotu. Serija eksperimentalnih fotografija je istovremeno i smer u kome treba da se krece i dalje razvija kreativni duh ovog autora. U galeriji Grad, on ima samo tri fotografije, ali svaka je za sebe odraz njegovog duha. Mlad a vec dovoljno sit obicnog pogleda na svet, on ne da gledaocu da njime ovlada dosada, pa mu zato prezentuje fotografiju gradskog trga pod nazivom SLOBODA – Freedom, u kojem se sve linije zgrada lome iduci u vis, penjuci se uz zrake sunca, ka jednom zamisljenom centru koje je u stvari izvor svetlosti. Zato su sve tri fotografije grada itekako osuncane toliko da je i sunce njihov obavezni deo. Kao da autor hoce da kaze da bez sunca nema zivota. Pa i nema. A zaista krajnje licni i krajnje specifican nacin prikaza fotografija grada i dalje su rezultat autorove snazne zelje da i sam poput tvorca sveta intervenise u realnosti. Zato to nisu uobicajene razglednice kojima je sklono 99 posto fotografa na oba foruma. Najobimnija galerija je galerija pod nazivom Ljudi u kojoj dominiraju poretreti ljudi raznih profesija, lica staraca izbrazdanih borama i sedim vlasima. Ali vrhunac su autorovi autoporteti. To je jedna serija koja sama po sebi ima jednu stilski profilisanu nit, doslednost i prakticno u ovom segmentu Crtani zaista briljira. Slikajuci sebe u slicnim pozama sa izdignutom jednom obrvom i snaznim pogledom u jednu stranu, on forsira taj autohumor upucujuci poruku da smo svi mi u stvari isti, da smo svi mi ljudi i da je zivot lep, ali da smo kao jedinke skloni programiranju i reprogramiranju. Zato je tim svojim autoportretima i dao zajednicki naziv reloadofload, sto bi znacilo ponovo ucitati program, tj. programirati se pa se reprogramirati. Sve ove fotografije krasi visok profesionalni nivo. One nisu delo hiperprodukcije, vec delo jednog pazljivo i odlucno izabranog autorskog pristupa. Ono sto karakterise ovog umetnika, sto je zajednicko svim njegovim fotografijama, to je iskorak iz obicnog i ocekivanog – autorova ocigledna intervencija na fotografiji koja prikazuje neku realnu predstavu. On stvari prosto pomera napred. Na fotografiji In miniature City  (gradu u malom) iz mase sveta izvlaci jednog Gulivera, kao da hoce da kaze da u zivotu uvek ima neko ko se istice, ko strci, ko misli ili jeste veliki. Tacna asocijacija nije bitna, ali poruku te vrste Crtani je uspeo da prenese na nas jednom odlicno izvedenom vizuelnom predstavom. Na fotografiji To be continued, koja prikazuje tocak koji se okrece ostavljajuci za sobom blurovan, tj. mutni trag, i sa porukom – nastavice se, on u saljivom tonu kao da kaze, nista nam nije jasno u zivotu, a i nece ni ubuduce, a sve to preko jednog mutno prikazanog tocka u okretanju. Reprogramiranje, pogramiranje i kraj programiranja je njegov komentar na lik coveka, za sta je koristio sopstveni lik. I bez tog krajnje dizajnerski diskretnog ispisanog naziva fotografije na samoj fotografiji, Crtani kao da govori o tome da ce ljudi jednoga dana, tj. vec, danas, nositi na sebi neki znak (zveri). Mi znamo da je to cip, i znamo da se to programiranje i reprogramiranje odnosi u stvari na taj cip.  Medjutim i bez cipa, Crtani coveka prikazuje kao neku vrstu masine, robota koji je podoban za manipulaciju, ostavlujajuci ipak mogucnost da covek sam odluci hoce li biti pod tudjim uticajem ili ne. A sve ovo i nije slucajno od autora koji je sebe namerno nazvao Crtanim – ostavljajuci nama da resimo dilemu – da li je on taj koji crta ili je on taj koga drugi crtaju. U svakom slucaju, Crtani je fotograf koji crta sopstvene fotografije svojim kreativnim fotografskim duhom.

Dragan M. Babovic, drbach, fotograf, clan BPC